Administracija u fokusu, korisnik u drugom planu – gde je mesto stručnog rada u savremenom sistemu socijalne zaštite?

Administracija u fokusu, korisnik u drugom planu – gde je mesto stručnog rada u savremenom sistemu socijalne zaštite?

IZMEĐU KORISNIKA I PAPIRA – ADMINISTRATIVNO OPTEREĆENJE STRUČNIH RADNIKA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

U svakodnevnom radu stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite, jedan problem sve češće izbija u prvi plan – sveprisutna i rastuća administracija. Jedan od najupečatljivijih paradoksa u savremenoj socijalnoj zaštiti jeste činjenica da stručni radnici, koji su obrazovani i licencirani da pružaju podršku korisnicima u složenim životnim situacijama, sve više vremena provode popunjavajući obrasce, pišući izveštaje i arhivirajući dokumentaciju, nego što su u kontaktu sa klijentima i strankama zbog kojih ta profesija i postoji.

Dokumentovanje rada, praćenje procedura i usklađivanje sa propisima nisu sami po sebi problem. Naprotiv, oni su važan deo profesionalne odgovornosti i način da se obezbedi transparentnost, evaluacija i zaštita korisnika. Međutim, u praksi, administracija neretko prerasta u cilj, a ne sredstvo. Forma dominira nad sadržajem, a stručni radnici, umesto da promišljaju, analiziraju i planiraju, bivaju svedeni na izvršioce birokratskih zahteva.

U razgovorima sa kolegama iz različitih ustanova: centara za socijalni rad, ustanovama za smeštaj dece, mladih, odraslih i starijih lica, usluga u zajednici – javlja se gotovo identična slika, preopterećenost papirologijom koja oduzima prostor za suštinski stručni rad. Svaki korak mora biti zapisan, svaka procena mora imati svoj obrazac, svaka odluka mora imati propratni akt. Broj obrazaca raste, dužina izveštaja se uvećava, a vreme za korisnika se smanjuje.

U ustanovama koje pružaju usluge socijalne zaštite, stručni radnici se sve više suočavaju sa zahtevima da, osim neposrednog rada sa korisnicima, vode opsežnu dokumentaciju, izrađuju planove, izveštaje, evaluacije, saglasnosti, obrasce i arhive, često u obimu koji premašuje realne kapacitete.  U tom kontekstu, rad sa korisnikom, koji bi trebalo da bude srž profesije, postaje vremenski sužen i proceduralno ograničen.

Forma preti da zameni sadržaj, a dokument postaje važniji od stvarnog života osobe kojoj je podrška namenjena. Sve češće se stručni radnici pitaju, da li se u moru formulara i pravila gubi suština stručnog rada? I da li je sistem, u težnji ka proceduralnoj urednosti, zaboravio na stvarne potrebe korisnika?

U svakodnevnom radu stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite, jedan problem sve češće izbija u prvi plan – sveprisutna i rastuća administracija. Jedan od najupečatljivijih paradoksa u savremenoj socijalnoj zaštiti jeste činjenica da stručni radnici, koji su obrazovani i licencirani da pružaju podršku korisnicima u složenim životnim situacijama, sve više vremena provode popunjavajući obrasce, pišući izveštaje i arhivirajući dokumentaciju, nego što su u kontaktu sa klijentima i strankama zbog kojih ta profesija i postoji. Dokumentovanje rada, praćenje procedura i usklađivanje sa propisima nisu sami po sebi problem. Naprotiv, oni su važan deo profesionalne odgovornosti i način da se obezbedi transparentnost, evaluacija i zaštita korisnika. Međutim, u praksi, administracija neretko prerasta u cilj, a ne sredstvo. Forma dominira nad sadržajem, a stručni radnici, umesto da promišljaju, analiziraju i planiraju, bivaju svedeni na izvršioce birokratskih zahteva.

U razgovorima sa kolegama iz različitih ustanova: centara za socijalni rad, ustanovama za smeštaj dece, mladih, odraslih i starijih lica, usluga u zajednici – javlja se gotovo identična slika, preopterećenost papirologijom koja oduzima prostor za suštinski stručni rad. Svaki korak mora biti zapisan, svaka procena mora imati svoj obrazac, svaka odluka mora imati propratni akt. Broj obrazaca raste, dužina izveštaja se uvećava, a vreme za korisnika se smanjuje. U ustanovama koje pružaju usluge socijalne zaštite, stručni radnici se sve više suočavaju sa zahtevima da, osim neposrednog rada sa korisnicima, vode opsežnu dokumentaciju, izrađuju planove, izveštaje, evaluacije, saglasnosti, obrasce i arhive, često u obimu koji premašuje realne kapacitete.  U tom kontekstu, rad sa korisnikom, koji bi trebalo da bude srž profesije, postaje vremenski sužen i proceduralno ograničen. Forma preti da zameni sadržaj, a dokument postaje važniji od stvarnog života osobe kojoj je podrška namenjena. Sve češće se stručni radnici pitaju, da li se u moru formulara i pravila gubi suština stručnog rada? I da li je sistem, u težnji ka proceduralnoj urednosti, zaboravio na stvarne potrebe korisnika?

Ovakav radni okvir nosi sa sobom nekoliko ozbiljnih posledica. Prva je profesionalno sagorevanje. Kada osoba koja je birala profesiju kako bi pomagala drugima, shvati da najveći deo dana provodi u ulozi administrativnog osoblja, dolazi do gubitka motivacije i osećaja smisla. 

Druga posledica je pad kvaliteta rada – ne zbog neznanja ili nedostatka volje, već zbog činjenice da stručni radnik ne stiže da se bavi suštinskim delom svog posla. 

Treća, možda i najopasnija, jeste udaljavanje korisnika od sistema. Kada korisnik postane predmet procedure, a ne sagovornik u procesu, socijalna zaštita gubi svoju osnovnu funkciju. Ne treba zaboraviti ni širu sistemsku sliku. 

Svaka nova inspekcija, svaka provera, svaki kontrolni mehanizam, umesto da podrži stručnjaka, sve češće služi proveri ispravnosti dokumentacije. Umesto pitanja „šta ste postigli sa korisnikom“, najčešće se čuje „da li je obrazac pravilno popunjen.“ Takav odnos prema radu šalje jasnu poruku – važno je ono što je napisano, a ne ono što je urađeno.

Ovakav radni okvir nosi sa sobom nekoliko ozbiljnih posledica. Prva je profesionalno sagorevanje. Kada osoba koja je birala profesiju kako bi pomagala drugima, shvati da najveći deo dana provodi u ulozi administrativnog osoblja, dolazi do gubitka motivacije i osećaja smisla. Druga posledica je pad kvaliteta rada – ne zbog neznanja ili nedostatka volje, već zbog činjenice da stručni radnik ne stiže da se bavi suštinskim delom svog posla. Treća, možda i najopasnija, jeste udaljavanje korisnika od sistema. Kada korisnik postane predmet procedure, a ne sagovornik u procesu, socijalna zaštita gubi svoju osnovnu funkciju. Ne treba zaboraviti ni širu sistemsku sliku. Svaka nova inspekcija, svaka provera, svaki kontrolni mehanizam, umesto da podrži stručnjaka, sve češće služi proveri ispravnosti dokumentacije. Umesto pitanja „šta ste postigli sa korisnikom“, najčešće se čuje „da li je obrazac pravilno popunjen.“ Takav odnos prema radu šalje jasnu poruku – važno je ono što je napisano, a ne ono što je urađeno.

Ovakav radni okvir nosi sa sobom nekoliko ozbiljnih posledica. Prva je profesionalno sagorevanje. Kada osoba koja je birala profesiju kako bi pomagala drugima, shvati da najveći deo dana provodi u ulozi administrativnog osoblja, dolazi do gubitka motivacije i osećaja smisla. Druga posledica je pad kvaliteta rada – ne zbog neznanja ili nedostatka volje, već zbog činjenice da stručni radnik ne stiže da se bavi suštinskim delom svog posla. Treća, možda i najopasnija, jeste udaljavanje korisnika od sistema.

Kada korisnik postane predmet procedure, a ne sagovornik u procesu, socijalna zaštita gubi svoju osnovnu funkciju. Ne treba zaboraviti ni širu sistemsku sliku. Svaka nova inspekcija, svaka provera, svaki kontrolni mehanizam, umesto da podrži stručnjaka, sve češće služi proveri ispravnosti dokumentacije. Umesto pitanja „šta ste postigli sa korisnikom“, najčešće se čuje „da li je obrazac pravilno popunjen.“ Takav odnos prema radu šalje jasnu poruku – važno je ono što je napisano, a ne ono što je urađeno.

Uvidi iz prakse pokazuju da se mnogi stručni radnici osećaju nemoćno pred administrativnim pritiskom. Mnogi od njih posao završavaju van radnog vremena, vikendima, kod kuće. Ne zato što žele da budu preterano odgovorni, već zato što drugačije ne stižu. Neki pokušavaju da pojednostave postupke, drugi međusobno razmenjuju rešenja i „prečice“, ali suštinski problem ostaje isti – sistem očekuje više nego što je realno moguće ispuniti. 

Zbog svega navedenog, pitanje administrativnog opterećenja nije tehničko pitanje. To je pitanje profesionalnog identiteta, kvaliteta usluga i očuvanja poverenja u institucije. Dokumentacija mora postojati, ali mora imati smisla. Obrasci moraju pratiti rad, ne upravljati njime. Nadzor mora vrednovati rezultate, a ne samo formu. I najvažnije – stručni radnik mora imati prostor da bude ono što jeste: nosilac promene i podrške u sistemu socijalne zaštite.

Promena u ovom domenu nije moguća bez sistemskog pristupa. Potrebno je da ustanove, donosioci politika i stručna zajednica zajedno otvore dijalog o tome kako izgleda smislen sistem dokumentovanja u socijalnoj zaštiti. Kako organizovati rad tako da stručni radnik ima dovoljno vremena za korisnika. Kako obezbediti da standardi budu jasno definisani, ali i realno primenljivi. I kako vratiti profesiji ono što joj pripada – autonomiju, refleksiju i prostor za ljudsku dimenziju rada. 

Ako socijalna zaštita želi da bude sistem podrške, onda mora da podrži i one koji je svakodnevno stvaraju. Administracija ima svoju ulogu ali ona ne sme da zaseni suštinu. Korisnik ne može biti dodatak izveštaju. On mora biti razlog zbog kojeg izveštaj postoji. Administracija, kada je razumna i svrhovita, predstavlja važan deo profesionalne odgovornosti.

 

Uvidi iz prakse pokazuju da se mnogi stručni radnici osećaju nemoćno pred administrativnim pritiskom. Mnogi od njih posao završavaju van radnog vremena, vikendima, kod kuće. Ne zato što žele da budu preterano odgovorni, već zato što drugačije ne stižu. Neki pokušavaju da pojednostave postupke, drugi međusobno razmenjuju rešenja i „prečice“, ali suštinski problem ostaje isti – sistem očekuje više nego što je realno moguće ispuniti. Zbog svega navedenog, pitanje administrativnog opterećenja nije tehničko pitanje. To je pitanje profesionalnog identiteta, kvaliteta usluga i očuvanja poverenja u institucije. Dokumentacija mora postojati, ali mora imati smisla. Obrasci moraju pratiti rad, ne upravljati njime. Nadzor mora vrednovati rezultate, a ne samo formu. I najvažnije – stručni radnik mora imati prostor da bude ono što jeste: nosilac promene i podrške u sistemu socijalne zaštite .

Promena u ovom domenu nije moguća bez sistemskog pristupa. Potrebno je da ustanove, donosioci politika i stručna zajednica zajedno otvore dijalog o tome kako izgleda smislen sistem dokumentovanja u socijalnoj zaštiti. Kako organizovati rad tako da stručni radnik ima dovoljno vremena za korisnika. Kako obezbediti da standardi budu jasno definisani, ali i realno primenljivi. I kako vratiti profesiji ono što joj pripada – autonomiju, refleksiju i prostor za ljudsku dimenziju rada. Ako socijalna zaštita želi da bude sistem podrške, onda mora da podrži i one koji je svakodnevno stvaraju. Administracija ima svoju ulogu ali ona ne sme da zaseni suštinu. Korisnik ne može biti dodatak izveštaju. On mora biti razlog zbog kojeg izveštaj postoji. Administracija, kada je razumna i svrhovita, predstavlja važan deo profesionalne odgovornosti.

Međutim, kada postane dominantna, dolazi do profesionalnog zasićenja, gubitka entuzijazma i osećaja da stručni radnik više ne odlučuje o svom radu – već se prilagođava sistemu koji mu određuje ritam. Stručni radnici navode da često izrađuju izveštaje samo zato što se to očekuje, a ne zato što ti izveštaji unapređuju kvalitet rada. Nerazlikovanje prioritetnih od sekundarnih procedura, dupliranje istih podataka u različitim obrascima, i odsustvo digitalizovanih rešenja dodatno usložnjavaju svakodnevne zadatke. 

U evaluacijama stručnog usavršavanja, sve češće se ističe da stručni radnici ostaju bez vremena za individualni kontakt sa korisnikom, bez prostora za timsku analizu i bez mogućnosti da sagledaju širu sliku slučaja. Kada nema vremena za razmišljanje, nema prostora za stvarnu procenu.

Ovako postavljen sistem rada stvara ozbiljne posledice po kvalitet socijalne zaštite. Prva posledica je pad motivacije stručnih radnika. Kada im rad biva sveden na administraciju, gubi se identitet profesije. Druga posledica je formalizam – umesto sadržajnog planiranja, pišu se obrasci koji zadovoljavaju proceduru. Treća i najvažnija posledica tiče se korisnika – kada postane broj u tabeli, gubi se poverenje, kontakt i mogućnost za stvarnu promenu. 

Stručni radnici u praksi često izražavaju osećaj frustracije jer su suočeni sa zahtevima koji nisu srazmerni kapacitetima. Pored toga, tumačenja propisa često nisu ujednačena – ono što je u jednoj ustanovi prihvaćeno, u drugoj može biti ocenjeno kao nepravilnost.

Inspekcijski nadzori često vrednuju formu rada, bez uvida u složenost slučajeva. Time se sistem udaljava od profesionalnog poverenja i približava kontroli zasnovanoj na administrativnim indikatorima.

Međutim, kada postane dominantna, dolazi do profesionalnog zasićenja, gubitka entuzijazma i osećaja da stručni radnik više ne odlučuje o svom radu – već se prilagođava sistemu koji mu određuje ritam. Stručni radnici navode da često izrađuju izveštaje samo zato što se to očekuje, a ne zato što ti izveštaji unapređuju kvalitet rada. Nerazlikovanje prioritetnih od sekundarnih procedura, dupliranje istih podataka u različitim obrascima, i odsustvo digitalizovanih rešenja dodatno usložnjavaju svakodnevne zadatke.

U evaluacijama stručnog usavršavanja, sve češće se ističe da stručni radnici ostaju bez vremena za individualni kontakt sa korisnikom, bez prostora za timsku analizu i bez mogućnosti da sagledaju širu sliku slučaja. Kada nema vremena za razmišljanje, nema prostora za stvarnu procenu.Ovako postavljen sistem rada stvara ozbiljne posledice po kvalitet socijalne zaštite. Prva posledica je pad motivacije stručnih radnika. Kada im rad biva sveden na administraciju, gubi se identitet profesije. Druga posledica je formalizam – umesto sadržajnog planiranja, pišu se obrasci koji zadovoljavaju proceduru. Treća i najvažnija posledica tiče se korisnika – kada postane broj u tabeli, gubi se poverenje, kontakt i mogućnost za stvarnu promenu.

Stručni radnici u praksi često izražavaju osećaj frustracije jer su suočeni sa zahtevima koji nisu srazmerni kapacitetima. Pored toga, tumačenja propisa često nisu ujednačena – ono što je u jednoj ustanovi prihvaćeno, u drugoj može biti ocenjeno kao nepravilnost. Inspekcijski nadzori često vrednuju formu rada, bez uvida u složenost slučajeva. Time se sistem udaljava od profesionalnog poverenja i približava kontroli zasnovanoj na administrativnim indikatorima.

Međutim, kada postane dominantna, dolazi do profesionalnog zasićenja, gubitka entuzijazma i osećaja da stručni radnik više ne odlučuje o svom radu – već se prilagođava sistemu koji mu određuje ritam. Stručni radnici navode da često izrađuju izveštaje samo zato što se to očekuje, a ne zato što ti izveštaji unapređuju kvalitet rada. Nerazlikovanje prioritetnih od sekundarnih procedura, dupliranje istih podataka u različitim obrascima, i odsustvo digitalizovanih rešenja dodatno usložnjavaju svakodnevne zadatke. U evaluacijama stručnog usavršavanja, sve češće se ističe da stručni radnici ostaju bez vremena za individualni kontakt sa korisnikom, bez prostora za timsku analizu i bez mogućnosti da sagledaju širu sliku slučaja. Kada nema vremena za razmišljanje, nema prostora za stvarnu procenu.

Ovako postavljen sistem rada stvara ozbiljne posledice po kvalitet socijalne zaštite. Prva posledica je pad motivacije stručnih radnika. Kada im rad biva sveden na administraciju, gubi se identitet profesije. Druga posledica je formalizam – umesto sadržajnog planiranja, pišu se obrasci koji zadovoljavaju proceduru. Treća i najvažnija posledica tiče se korisnika – kada postane broj u tabeli, gubi se poverenje, kontakt i mogućnost za stvarnu promenu.

Stručni radnici u praksi često izražavaju osećaj frustracije jer su suočeni sa zahtevima koji nisu srazmerni kapacitetima. Pored toga, tumačenja propisa često nisu ujednačena – ono što je u jednoj ustanovi prihvaćeno, u drugoj može biti ocenjeno kao nepravilnost. Inspekcijski nadzori često vrednuju formu rada, bez uvida u složenost slučajeva. Time se sistem udaljava od profesionalnog poverenja i približava kontroli zasnovanoj na administrativnim indikatorima.

Mogući pravci unapređenja stručne prakse

Ako želimo da zadržimo suštinu profesije, neophodno je redefinisati odnos između stručnog rada i administracije. Ujedno, važno je i razvijati profesionalne veštine koje omogućavaju balans između stručnog rada i administrativnih zahteva ali se taj balans ne može očekivati bez podrške sistema. Na osnovu evaluacija stručnih skupova i povratnih informacija iz prakse, izdvajaju se sledeći konkretni predlozi za unapređenje rada i rasterećenje stručnih radnika od prekomerne administracije:

  • Reforma i standardizacija obrazaca – Potrebno je objediniti obrasce i ukloniti dupliranja. Svaki dokument mora imati jasnu svrhu i biti funkcionalno utemeljen u procesu rada;
  • Digitalizacija administrativnih postupaka – Uvođenje softverskih alata za evidentiranje i izveštavanje može značajno ubrzati rad, smanjiti greške i ostaviti više prostora za stručni deo posla;
  • Organizaciono razdvajanje stručnog i administrativnog rada – Administrativne zadatke treba delegirati pomoćnom osoblju gde god je to moguće, kako bi stručni radnici imali više vremena za rad sa korisnicima.
  • Ujednačavanje tumačenja propisa i nadzornih praksi – Neophodna je saradnja institucija koje vrše nadzor kako bi se izbegla kontradiktorna tumačenja i uspostavila jasna očekivanja u vezi sa dokumentacijom.
  • Učešće praktičara u izradi pravnih i stručnih akata – Stručni radnici iz ustanova treba da imaju ulogu u kreiranju inicijativa, pravilnika i standarda koji se tiču dokumentovanja, jer oni najbolje poznaju realne potrebe i mogućnosti.
  • Podrška kroz superviziju i kontinuirano usavršavanje – Supervizija treba da postane mesto profesionalne refleksije i podrške, a ne samo administrativna provera rada.

Ako želimo da zadržimo suštinu profesije, neophodno je redefinisati odnos između stručnog rada i administracije. Ujedno, važno je i razvijati profesionalne veštine koje omogućavaju balans između stručnog rada i administrativnih zahteva ali se taj balans ne može očekivati bez podrške sistema. 

Na osnovu evaluacija stručnih skupova i povratnih informacija iz prakse, izdvajaju se sledeći konkretni predlozi za unapređenje rada i rasterećenje stručnih radnika od prekomerne administracije:

  • Reforma i standardizacija obrazaca – Potrebno je objediniti obrasce i ukloniti dupliranja. Svaki dokument mora imati jasnu svrhu i biti funkcionalno utemeljen u procesu rada;

 

  • Digitalizacija administrativnih postupaka – Uvođenje softverskih alata za evidentiranje i izveštavanje može značajno ubrzati rad, smanjiti greške i ostaviti više prostora za stručni deo posla;

 

  • Organizaciono razdvajanje stručnog i administrativnog rada – Administrativne zadatke treba delegirati pomoćnom osoblju gde god je to moguće, kako bi stručni radnici imali više vremena za rad sa korisnicima;

 

  • Ujednačavanje tumačenja propisa i nadzornih praksi – Neophodna je saradnja institucija koje vrše nadzor kako bi se izbegla kontradiktorna tumačenja i uspostavila jasna očekivanja u vezi sa dokumentacijom;

 

  • Učešće praktičara u izradi pravnih i stručnih akata – Stručni radnici iz ustanova treba da imaju ulogu u kreiranju inicijativa, pravilnika i standarda koji se tiču dokumentovanja, jer oni najbolje poznaju realne potrebe i mogućnosti;

 

  • Podrška kroz superviziju i kontinuirano usavršavanje – Supervizija treba da postane mesto profesionalne refleksije i podrške, a ne samo administrativna provera rada.

Zaštita korisnika počinje zaštitom struke

Administracija je sastavni deo profesije, ali ne sme postati njen cilj. Stručni radnik nije pisar već procenjivač, podrška i profesionalac koji nosi odgovornost prema stvarnom čoveku, ne samo prema obrascu. Ako sistem ne prepozna da su preopterećeni stručni radnici istovremeno i manje dostupni korisnicima, onda rizikuje da izgubi ono što je najvrednije – kvalitet odnosa, kontinuitet podrške i poverenje korisnika.

Profesionalna praksa u socijalnoj zaštiti zahteva prostor za misao, za procenu i za kontakt. Taj prostor se ne stvara administrativnim normama, već razumevanjem da forma postoji zbog suštine – a ne obrnuto.

Administrativno opterećenje stručnih radnika nije pitanje organizacije rada već pitanje očuvanja profesionalnog identiteta. Kada dokumentacija postane važnija od odnosa sa korisnikom, sistem gubi ono što bi trebalo da bude njegova osnova – ljudsku dimenziju.

Stručni radnici u socijalnoj zaštiti moraju imati uslove da obavljaju svoj posao stručno, etički i sadržinski. Dokumentacija treba da bude sredstvo koje pomaže, ne prepreka koja sputava. Zaštita korisnika nije moguća bez zaštite struke. A zaštita struke počinje tamo gde se forma vraća svojoj osnovnoj svrsi – da prati, beleži i unapređuje, a ne da upravlja radom stručnog radnika.

Administracija je sastavni deo profesije, ali ne sme postati njen cilj. Stručni radnik nije pisar već procenjivač, podrška i profesionalac koji nosi odgovornost prema stvarnom čoveku, ne samo prema obrascu. Ako sistem ne prepozna da su preopterećeni stručni radnici istovremeno i manje dostupni korisnicima, onda rizikuje da izgubi ono što je najvrednije – kvalitet odnosa, kontinuitet podrške i poverenje korisnika. Profesionalna praksa u socijalnoj zaštiti zahteva prostor za misao, za procenu i za kontakt. Taj prostor se ne stvara administrativnim normama, već razumevanjem da forma postoji zbog suštine – a ne obrnuto.

Administrativno opterećenje stručnih radnika nije pitanje organizacije rada već pitanje očuvanja profesionalnog identiteta. Kada dokumentacija postane važnija od odnosa sa korisnikom, sistem gubi ono što bi trebalo da bude njegova osnova – ljudsku dimenziju. Stručni radnici u socijalnoj zaštiti moraju imati uslove da obavljaju svoj posao stručno, etički i sadržinski. Dokumentacija treba da bude sredstvo koje pomaže, ne prepreka koja sputava. Zaštita korisnika nije moguća bez zaštite struke. A zaštita struke počinje tamo gde se forma vraća svojoj osnovnoj svrsi – da prati, beleži i unapređuje, a ne da upravlja radom stručnog radnika.

Autor bloga

Goran Krstić

Dipl.soc.radnik

Autor bloga

Goran Krstić

Dipl.soc.radnik

Autor bloga

Goran Krstić

Dipl.soc.radnik

Pročitajte više

Akreditovane obuke

Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama

Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite 

Pročitaj više

Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti

Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.

Pročitaj više

Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama

Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite 

Pročitaj više

Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti

Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.

Pročitaj više

Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite

MB: 67950160

PIB: 114913751

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Покрајински завод за социјалну заштиту

Републички завод за социјалну заштиту

Комора социјалне заштите

Удружење стручних радника социјалне заштите Србије

Асоцијација центара за социјални рад Србије

Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

OBAVEŠTENJA

Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka

Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite

MB: 67950160

PIB: 114913751

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Покрајински завод за социјалну заштиту

Републички завод за социјалну заштиту

Комора социјалне заштите

Удружење стручних радника социјалне заштите Србије

Асоцијација центара за социјални рад Србије

Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих

OBAVEŠTENJA

Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka

Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite

MB: 67950160

PIB: 114913751

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Покрајински завод за социјалну заштиту

Републички завод за социјалну заштиту

Комора социјалне заштите

Удружење стручних радника социјалне заштите Србије

Асоцијација центара за социјални рад Србије

Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих

OBAVEŠTENJA

Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka

Copyright © 2024 | Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje SociCentar | Sva prava zadržana