Analiza prakse
Administracija u fokusu, korisnik u drugom planu – Gde je mesto stručnog rada u savremenom sistemu socijalne zaštite
Pročitaj više
SociCentar
јун 13, 2025
Kada korisnik postaje medijska tema - zaštita struke u kriznim situacijama
Kada korisnik postaje medijska tema - Zaštita struke u kriznim situacijama
KADA SOCIJALNA ZAŠTITA POSTANE VEST - STRUKA POD REFLEKTORIMA JAVNOSTI
U sistemu socijalne zaštite, rad stručnih radnika se najčešće odvija daleko od očiju javnosti. Međutim, u trenucima krize, tragedije ili sumnje u propust – stručni radnik, ustanova i sam korisnik mogu iznenada postati tema medijskih naslova. U tim situacijama, složenost stručnog rada i odgovornost koju sistem nosi povlače se pred pojednostavljenim interpretacijama i senzacionalizmom.
I dok društvo s pravom postavlja pitanja, praksa pokazuje da se u takvim slučajevima gubi ravnoteža između prava javnosti na informisanje i potrebe da se zaštiti integritet korisnika i struke. Profesionalci koji svakodnevno donose teške odluke ostaju bez mogućnosti da odgovore, a sistem često ne pruža potrebnu podršku.
U savremenom društvu u kojem informacije putuju brzo, a senzacionalizam često ima prednost nad dubinskim razumevanjem, profesionalci u sistemu socijalne zaštite neretko se nađu u nezahvalnoj poziciji – između korisnika, institucije i javnosti. Iako njihov svakodnevni rad podrazumeva visok stepen stručnosti, etike i odgovornosti, upravo ti isti stručni radnici postaju predmet osuda u trenucima kada se desi propust, kriza ili tragedija, i to često pre nego što se utvrde sve činjenice.
Kada slučaj iz domena socijalne zaštite postane medijska tema, javnost postavlja pitanja: „Ko je zakazao?“ „Zašto niko nije reagovao na vreme?“ „Gde su institucije bile kada je pomoć bila najpotrebnija?“ U toj atmosferi pritiska, stručni radnici koji su uključeni u rad sa korisnicima bivaju izloženi predrasudama, sumnji i, neretko, javnom linču, bez mogućnosti da objasne složenost postupanja ili da zaštite sebe i struku.
Analizom prakse socijalne zaštite želimo da otvorimo prostor za dijalog o tome kako sistem može, i mora, zaštititi struku u kriznim situacijama. Pored toga, analiza prakse osvetljava etičke dileme, izostanak sistemske zaštite i mogućnosti unapređenja kada struka postane meta pažnje javnosti.
U sistemu socijalne zaštite, rad stručnih radnika se najčešće odvija daleko od očiju javnosti. Međutim, u trenucima krize, tragedije ili sumnje u propust – stručni radnik, ustanova i sam korisnik mogu iznenada postati tema medijskih naslova. U tim situacijama, složenost stručnog rada i odgovornost koju sistem nosi povlače se pred pojednostavljenim interpretacijama i senzacionalizmom.
I dok društvo s pravom postavlja pitanja, praksa pokazuje da se u takvim slučajevima gubi ravnoteža između prava javnosti na informisanje i potrebe da se zaštiti integritet korisnika i struke. Profesionalci koji svakodnevno donose teške odluke ostaju bez mogućnosti da odgovore, a sistem često ne pruža potrebnu podršku.
U savremenom društvu u kojem informacije putuju brzo, a senzacionalizam često ima prednost nad dubinskim razumevanjem, profesionalci u sistemu socijalne zaštite neretko se nađu u nezahvalnoj poziciji – između korisnika, institucije i javnosti. Iako njihov svakodnevni rad podrazumeva visok stepen stručnosti, etike i odgovornosti, upravo ti isti stručni radnici postaju predmet osuda u trenucima kada se desi propust, kriza ili tragedija, i to često pre nego što se utvrde sve činjenice.
Kada slučaj iz domena socijalne zaštite postane medijska tema, javnost postavlja pitanja: „Ko je zakazao?“ „Zašto niko nije reagovao na vreme?“ „Gde su institucije bile kada je pomoć bila najpotrebnija?“ U toj atmosferi pritiska, stručni radnici koji su uključeni u rad sa korisnicima bivaju izloženi predrasudama, sumnji i, neretko, javnom linču, bez mogućnosti da objasne složenost postupanja ili da zaštite sebe i struku.
Analizom prakse socijalne zaštite želimo da otvorimo prostor za dijalog o tome kako sistem može, i mora, zaštititi struku u kriznim situacijama. Pored toga, analiza prakse osvetljava etičke dileme, izostanak sistemske zaštite i mogućnosti unapređenja kada struka postane meta pažnje javnosti.
ETIKA, MEDIJSKI PRITISAK I TIŠINA STRUKE
Uloga medija u osvetljavanju važnih društvenih tema je neupitna, ali kada se granice profesionalne etike, zaštite podataka o ličnosti i profesionalnog integriteta naruše zbog potrebe za brzim informacijama, ne trpi samo pojedinac već trpi ceo sistem socijalne zaštite.
U poslednjim godinama, rad stručnih radnika u socijalnoj zaštiti sve češće dospeva u fokus javnosti ne zato što sistem pruža pozitivne primere podrške i inkluzije, već kada se dogodi kriza, tragedija ili propust – realan ili samo pretpostavljen.
Mediji tada brzo reaguju, izveštaji se šire bez konteksta, a imena ustanova, pa čak i stručnih radnika, pojavljuju se u javnom prostoru kao simbol neuspeha sistema. I dok pažnja javnosti traje kratko, posledice po profesionalce u sistemu socijalne zaštite ostaju dugoročne, od ugroženog ličnog i profesionalnog integriteta, do ozbiljnih etičkih dilema i rizika po bezbednost zaposlenih.
ETIKA, MEDIJSKI PRITISAK I TIŠINA STRUKE
Uloga medija u osvetljavanju važnih društvenih tema je neupitna, ali kada se granice profesionalne etike, zaštite podataka o ličnosti i profesionalnog integriteta naruše zbog potrebe za brzim informacijama, ne trpi samo pojedinac već trpi ceo sistem socijalne zaštite. U poslednjim godinama, rad stručnih radnika u socijalnoj zaštiti sve češće dospeva u fokus javnosti ne zato što sistem pruža pozitivne primere podrške i inkluzije, već kada se dogodi kriza, tragedija ili propust – realan ili samo pretpostavljen.
Mediji tada brzo reaguju, izveštaji se šire bez konteksta, a imena ustanova, pa čak i stručnih radnika, pojavljuju se u javnom prostoru kao simbol neuspeha sistema. I dok pažnja javnosti traje kratko, posledice po profesionalce u sistemu socijalne zaštite ostaju dugoročne, od ugroženog ličnog i profesionalnog integriteta, do ozbiljnih etičkih dilema i rizika po bezbednost zaposlenih.
Mediji tada brzo reaguju, izveštaji se šire bez konteksta, a imena ustanova, pa čak i stručnih radnika, pojavljuju se u javnom prostoru kao simbol neuspeha sistema. I dok pažnja javnosti traje kratko, posledice po profesionalce u sistemu socijalne zaštite ostaju dugoročne, od ugroženog ličnog i profesionalnog integriteta, do ozbiljnih etičkih dilema i rizika po bezbednost zaposlenih.
Rad u sistemu socijalne zaštite obuhvata svakodnevni kontakt sa najosetljivijim grupama – decom, osobama sa invaliditetom, starijima, žrtvama nasilja, siromašnim i marginalizovanim licima. Priroda tog rada podrazumeva visok stepen profesionalne diskrecije, poverljivosti i stručne procene.
Međutim, u situacijama kada korisnik postane „priča dana“, taj rad više ne pripada samo ustanovi i profesionalcu, već postaje predmet medijskog, političkog i društvenog tumačenja. U tom procesu, često se zanemaruju kompleksnost slučajeva, multidisciplinarni kontekst i profesionalni standardi.
Uvidi iz prakse pokazuju da su stručni radnici u kriznim situacijama najčešće u poziciji da ne mogu javno da se oglase i objasne razloge odluka koje su donosili, što zbog zaštite identiteta korisnika, to zbog profesionalne etike i zabrana predviđenih pravilnicima kao npr. Pravilnik o zabranjenom postupanju zaposlenih.
Dok se drugi akteri (mediji, politički predstavnici, nevladine organizacije) slobodno oglašavaju, stručni radnik ostaje bez glasa u sopstvenoj profesionalnoj priči. Takva neravnoteža dodatno opterećuje ionako zahtevnu svakodnevnicu u socijalnoj zaštiti, gde je rad pod pritiskom, bez resursa i sa nedovoljno sistemske podrške, već uobičajena stvarnost.
Rad u socijalnoj zaštiti podrazumeva poverljivost, profesionalnu diskreciju i obavezu čuvanja podataka o ličnosti korisnika. U svakodnevnoj praksi, stručni radnici se oslanjaju na multidisciplinarni pristup, zakonske i stručne smernice, procene rizika i timsko odlučivanje. Ipak, kada se dogodi kriza – kada dete strada, kada se nasilje ponovi ili kada korisnik izvrši suicid – tada se stručni rad pojedinca često izdvaja iz konteksta i javno problematizuje.
Rad u sistemu socijalne zaštite obuhvata svakodnevni kontakt sa najosetljivijim grupama – decom, osobama sa invaliditetom, starijima, žrtvama nasilja, siromašnim i marginalizovanim licima. Priroda tog rada podrazumeva visok stepen profesionalne diskrecije, poverljivosti i stručne procene. Međutim, u situacijama kada korisnik postane „priča dana“, taj rad više ne pripada samo ustanovi i profesionalcu, već postaje predmet medijskog, političkog i društvenog tumačenja. U tom procesu, često se zanemaruju kompleksnost slučajeva, multidisciplinarni kontekst i profesionalni standardi.
Uvidi iz prakse pokazuju da su stručni radnici u kriznim situacijama najčešće u poziciji da ne mogu javno da se oglase i objasne razloge odluka koje su donosili, što zbog zaštite identiteta korisnika, to zbog profesionalne etike i zabrana predviđenih pravilnicima kao npr. Pravilnik o zabranjenom postupanju zaposlenih. Dok se drugi akteri (mediji, politički predstavnici, nevladine organizacije) slobodno oglašavaju, stručni radnik ostaje bez glasa u sopstvenoj profesionalnoj priči. Takva neravnoteža dodatno opterećuje ionako zahtevnu svakodnevnicu u socijalnoj zaštiti, gde je rad pod pritiskom, bez resursa i sa nedovoljno sistemske podrške, već uobičajena stvarnost. Rad u socijalnoj zaštiti podrazumeva poverljivost, profesionalnu diskreciju i obavezu čuvanja podataka o ličnosti korisnika. U svakodnevnoj praksi, stručni radnici se oslanjaju na multidisciplinarni pristup, zakonske i stručne smernice, procene rizika i timsko odlučivanje. Ipak, kada se dogodi kriza – kada dete strada, kada se nasilje ponovi ili kada korisnik izvrši suicid – tada se stručni rad pojedinca često izdvaja iz konteksta i javno problematizuje.
U brojnim situacijama, mediji objavljuju nepotpune informacije, navode detalje iz izveštaja koji su zaštićeni zakonom, a neretko objavljuju i imena stručnih radnika ili korisnika. Javnost, koja u najboljoj nameri traži odgovornost, zapravo ostaje uskraćena za razumevanje kompleksnosti slučaja.
Stručni radnici, s druge strane, ćute – jer ih na to obavezuje profesionalna etika. U njihovoj tišini ne leži priznanje krivice, već poštovanje prema korisniku i sistemu. Kolege iz prakse ukazuju na osećaj izloženosti, profesionalne nesigurnosti i nedostatak institucionalne zaštite. U mnogim ustanovama socijalne zaštite ne postoje jasni protokoli za komunikaciju sa medijima, dok stručni radnici nisu obučeni da odgovore na pritisak javnosti.
Odluke koje su donete u najboljoj nameri i u skladu sa pravilima struke, medijski narativi često pojednostave i predstave kao lične greške. U takvom okruženju, profesionalci se povlače, demotivišu i preispituju svoj poziv.
Ono što dodatno zabrinjava jeste nedostatak jasnih mehanizama zaštite struke u ovakvim situacijama. Uloga rukovodstva često izostane, a sama ustanova nema definisanu strategiju odgovora. Sve to vodi ka dodatnoj profesionalnoj nesigurnosti i osećaju izloženosti i nepravde među zaposlenima.
Pitanje odnosa između stručnog rada i javnog diskursa postavlja ozbiljna pitanja za struku: kako štititi integritet korisnika i stručnih radnika istovremeno? Kako izgraditi poverenje javnosti bez odricanja od profesionalnih načela? Kako reagovati kada se stručna odluka izvuče iz konteksta i postane predmet osude bez poznavanja činjenica?
U brojnim situacijama, mediji objavljuju nepotpune informacije, navode detalje iz izveštaja koji su zaštićeni zakonom, a neretko objavljuju i imena stručnih radnika ili korisnika. Javnost, koja u najboljoj nameri traži odgovornost, zapravo ostaje uskraćena za razumevanje kompleksnosti slučaja. Stručni radnici, s druge strane, ćute – jer ih na to obavezuje profesionalna etika. U njihovoj tišini ne leži priznanje krivice, već poštovanje prema korisniku i sistemu.
Kolege iz prakse ukazuju na osećaj izloženosti, profesionalne nesigurnosti i nedostatak institucionalne zaštite. U mnogim ustanovama socijalne zaštite ne postoje jasni protokoli za komunikaciju sa medijima, dok stručni radnici nisu obučeni da odgovore na pritisak javnosti. Odluke koje su donete u najboljoj nameri i u skladu sa pravilima struke, medijski narativi često pojednostave i predstave kao lične greške.
U takvom okruženju, profesionalci se povlače, demotivišu i preispituju svoj poziv. Ono što dodatno zabrinjava jeste nedostatak jasnih mehanizama zaštite struke u ovakvim situacijama. Uloga rukovodstva često izostane, a sama ustanova nema definisanu strategiju odgovora. Sve to vodi ka dodatnoj profesionalnoj nesigurnosti i osećaju izloženosti i nepravde među zaposlenima. Pitanje odnosa između stručnog rada i javnog diskursa postavlja ozbiljna pitanja za struku: kako štititi integritet korisnika i stručnih radnika istovremeno? Kako izgraditi poverenje javnosti bez odricanja od profesionalnih načela? Kako reagovati kada se stručna odluka izvuče iz konteksta i postane predmet osude bez poznavanja činjenica?
U brojnim situacijama, mediji objavljuju nepotpune informacije, navode detalje iz izveštaja koji su zaštićeni zakonom, a neretko objavljuju i imena stručnih radnika ili korisnika. Javnost, koja u najboljoj nameri traži odgovornost, zapravo ostaje uskraćena za razumevanje kompleksnosti slučaja. Stručni radnici, s druge strane, ćute – jer ih na to obavezuje profesionalna etika. U njihovoj tišini ne leži priznanje krivice, već poštovanje prema korisniku i sistemu. Kolege iz prakse ukazuju na osećaj izloženosti, profesionalne nesigurnosti i nedostatak institucionalne zaštite. U mnogim ustanovama socijalne zaštite ne postoje jasni protokoli za komunikaciju sa medijima, dok stručni radnici nisu obučeni da odgovore na pritisak javnosti.
Odluke koje su donete u najboljoj nameri i u skladu sa pravilima struke, medijski narativi često pojednostave i predstave kao lične greške. U takvom okruženju, profesionalci se povlače, demotivišu i preispituju svoj poziv. Ono što dodatno zabrinjava jeste nedostatak jasnih mehanizama zaštite struke u ovakvim situacijama. Uloga rukovodstva često izostane, a sama ustanova nema definisanu strategiju odgovora. Sve to vodi ka dodatnoj profesionalnoj nesigurnosti i osećaju izloženosti i nepravde među zaposlenima.
Pitanje odnosa između stručnog rada i javnog diskursa postavlja ozbiljna pitanja za struku: kako štititi integritet korisnika i stručnih radnika istovremeno? Kako izgraditi poverenje javnosti bez odricanja od profesionalnih načela? Kako reagovati kada se stručna odluka izvuče iz konteksta i postane predmet osude bez poznavanja činjenica?
MOGUĆI PRAVCI PREVAZILAŽENJA - MEHANIZMI ZA OČUVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA
Odsustvo sistemske podrške u kriznim situacijama ugrožava ne samo pojedinačne profesionalce, već i kredibilitet struke u celini. Kada institucije ne stanu u zaštitu svojih zaposlenih, šalju poruku da stručni radnici ostaju sami. Rešenje ove kompleksne situacije zahteva sistemski pristup koji uvažava i javni interes i profesionalnu autonomiju struke. Ključne preporuke koje proizlaze iz prakse i stručnih skupova uključuju:
- Usvajanje kriznih protokola u ustanovama socijalne zaštite;
- Ustanove moraju imati jasno definisane smernice o tome kako postupati u kriznim situacijama kada slučaj dospe u javnost. To podrazumeva određivanje ko daje izjave, kako se štite korisnici i ko pruža podršku stručnim radnicima;
- Edukacija stručnih radnika o kriznoj i medijskoj komunikaciji;
- Radnici u socijalnoj zaštiti treba da budu osnaženi znanjem o tome kako sačuvati profesionalne standarde i zaštititi sebe i korisnike u uslovima javne izloženosti. Ova edukacija mora biti deo kontinuiranog stručnog usavršavanja;
- Imenovanje portparola ili službi za odnose sa javnošću;
- Stručni radnici ne treba da budu odgovorni za komunikaciju sa medijima. Potrebno je da institucije imaju jasno određene osobe ili timove koji će davati izjave u skladu sa zakonom i etikom;
- Pravna zaštita i psihološka podrška za zaposlene;
- U slučajevima kada su stručni radnici izloženi medijskim napadima, institucije moraju obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu i psihološku podršku zaposlenima;
- Promocija pozitivne prakse u javnosti;
- Neophodno je da se i van kriznih trenutaka govori o primerima dobre prakse, o naporima i postignućima stručnih radnika, kako bi se javnosti približila kompleksnost i vrednost ovog rada;
- Izgradnja partnerstva sa odgovornim medijima;
- Potrebno je razvijati kontakte sa novinarima i medijima koji poštuju etičke standarde i imaju senzibilitet za temu socijalne zaštite, kako bi se u kriznim momentima izveštavalo sa više razumevanja i konteksta.
Odsustvo sistemske podrške u kriznim situacijama ugrožava ne samo pojedinačne profesionalce, već i kredibilitet struke u celini. Kada institucije ne stanu u zaštitu svojih zaposlenih, šalju poruku da stručni radnici ostaju sami.
Rešenje ove kompleksne situacije zahteva sistemski pristup koji uvažava i javni interes i profesionalnu autonomiju struke. Ključne preporuke koje proizlaze iz prakse i stručnih skupova uključuju:
- Usvajanje kriznih protokola u ustanovama socijalne zaštite;
- Ustanove moraju imati jasno definisane smernice o tome kako postupati u kriznim situacijama kada slučaj dospe u javnost. To podrazumeva određivanje ko daje izjave, kako se štite korisnici i ko pruža podršku stručnim radnicima;
- Edukacija stručnih radnika o kriznoj i medijskoj komunikaciji;
- Radnici u socijalnoj zaštiti treba da budu osnaženi znanjem o tome kako sačuvati profesionalne standarde i zaštititi sebe i korisnike u uslovima javne izloženosti. Ova edukacija mora biti deo kontinuiranog stručnog usavršavanja;
- Imenovanje portparola ili službi za odnose sa javnošću;
- Stručni radnici ne treba da budu odgovorni za komunikaciju sa medijima. Potrebno je da institucije imaju jasno određene osobe ili timove koji će davati izjave u skladu sa zakonom i etikom;
- Pravna zaštita i psihološka podrška za zaposlene;
- U slučajevima kada su stručni radnici izloženi medijskim napadima, institucije moraju obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu i psihološku podršku zaposlenima;
- Promocija pozitivne prakse u javnosti;
- Neophodno je da se i van kriznih trenutaka govori o primerima dobre prakse, o naporima i postignućima stručnih radnika, kako bi se javnosti približila kompleksnost i vrednost ovog rada;
- Izgradnja partnerstva sa odgovornim medijima;
- Potrebno je razvijati kontakte sa novinarima i medijima koji poštuju etičke standarde i imaju senzibilitet za temu socijalne zaštite, kako bi se u kriznim momentima izveštavalo sa više razumevanja i konteksta.
ZAJEDNO ZA OČUVANJE PROFESIONALNOG DOSTOJANSTVA
Kada slučaj iz socijalne zaštite postane medijska tema, tišina stručnog radnika ne znači izostanak odgovora. Ta tišina mora biti podržana sistemskom zaštitom, jer bez nje struka ostaje nezaštićena, a korisnik dodatno ranjiv. Kada korisnik postane medijska tema, struka mora imati pravo na dostojanstvo.
Javni interes i pravo na informacije ne isključuju obavezu zaštite identiteta korisnika, niti profesionalni integritet profesionalaca. Ukoliko sistem ne uspostavi ravnotežu između etike i javne komunikacije, rizikujemo da ugrozimo poverenje kako korisnika, tako i stručnih radnika u sopstvenu profesiju.
Zaštita struke u kriznim situacijama ne sme biti prepuštena dobroj volji pojedinaca. Ona mora biti ugrađena u sistem – kroz protokole, edukaciju, podršku i zakonodavne okvire. Samo tako možemo sačuvati profesionalni integritet i omogućiti stručnim radnicima da ostanu posvećeni svom pozivu i onda kada je najteže.
U vremenu brzih sudova i javnog pritiska, sistem mora da ima sposobnost da uspostavi balans između transparentnosti i zaštite profesije. Stručni radnici ne smeju biti žrtveni jarci sistema koji im nije obezbedio jasne mehanizme zaštite. Ako želimo da sačuvamo kvalitet socijalne zaštite, moramo sačuvati i one koji je svakodnevno stvaraju uz poverenje, razumevanje i institucionalnu podršku.
Struka mora ostati prostor etike, odgovornosti i razumevanja, i kada se suočava sa najvećim izazovima. A to je moguće samo ako sistem prepozna da zaštita korisnika i zaštita stručnih radnika nisu suprotstavljene vrednosti, već međusobno povezane osnove za održivost i kredibilitet socijalne zaštite.
Etika struke ne sme biti slabost u kriznim situacijama, naprotiv, mora postati snaga sistema. Ako se stručni radnici ne zaštite od neopravdane medijske eksponiranosti, rizikujemo da ostanemo bez onih koji su ključni za funkcionisanje sistema socijalne zaštite. Krize će uvek postojati.
Javnost ima pravo na informacije. Ali i struka mora imati pravo na dostojanstvo, kontekst i podršku. Zaštita integriteta stručnih radnika u kriznim slučajevima nije samo pitanje profesionalne solidarnosti – to je uslov opstanka sistema socijalne zaštite zasnovanog na znanju, etici i poverenju.
Kada slučaj iz socijalne zaštite postane medijska tema, tišina stručnog radnika ne znači izostanak odgovora. Ta tišina mora biti podržana sistemskom zaštitom, jer bez nje struka ostaje nezaštićena, a korisnik dodatno ranjiv. Kada korisnik postane medijska tema, struka mora imati pravo na dostojanstvo. Javni interes i pravo na informacije ne isključuju obavezu zaštite identiteta korisnika, niti profesionalni integritet profesionalaca. Ukoliko sistem ne uspostavi ravnotežu između etike i javne komunikacije, rizikujemo da ugrozimo poverenje kako korisnika, tako i stručnih radnika u sopstvenu profesiju.
Zaštita struke u kriznim situacijama ne sme biti prepuštena dobroj volji pojedinaca. Ona mora biti ugrađena u sistem – kroz protokole, edukaciju, podršku i zakonodavne okvire. Samo tako možemo sačuvati profesionalni integritet i omogućiti stručnim radnicima da ostanu posvećeni svom pozivu i onda kada je najteže. U vremenu brzih sudova i javnog pritiska, sistem mora da ima sposobnost da uspostavi balans između transparentnosti i zaštite profesije. Stručni radnici ne smeju biti žrtveni jarci sistema koji im nije obezbedio jasne mehanizme zaštite. Ako želimo da sačuvamo kvalitet socijalne zaštite, moramo sačuvati i one koji je svakodnevno stvaraju uz poverenje, razumevanje i institucionalnu podršku.
Struka mora ostati prostor etike, odgovornosti i razumevanja, i kada se suočava sa najvećim izazovima. A to je moguće samo ako sistem prepozna da zaštita korisnika i zaštita stručnih radnika nisu suprotstavljene vrednosti, već međusobno povezane osnove za održivost i kredibilitet socijalne zaštite. Etika struke ne sme biti slabost u kriznim situacijama, naprotiv, mora postati snaga sistema. Ako se stručni radnici ne zaštite od neopravdane medijske eksponiranosti, rizikujemo da ostanemo bez onih koji su ključni za funkcionisanje sistema socijalne zaštite. Krize će uvek postojati. Javnost ima pravo na informacije. Ali i struka mora imati pravo na dostojanstvo, kontekst i podršku. Zaštita integriteta stručnih radnika u kriznim slučajevima nije samo pitanje profesionalne solidarnosti – to je uslov opstanka sistema socijalne zaštite zasnovanog na znanju, etici i poverenju.
Autor bloga
Goran Krstić
Dipl.soc.radnik
Autor bloga
Goran Krstić
Dipl.soc.radnik
Autor bloga
Goran Krstić
Dipl.soc.radnik
Pročitajte više
Analiza prakse
Ko brine o stručnim radnicima – Prenos traume kod stručnih radnika u socijalnoj zaštiti
Pročitaj više
SociCentar
мај 30, 2025
Akreditovane obuke
Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama
Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti
Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.
Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama
Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti
Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Copyright © 2024 | Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje SociCentar | Sva prava zadržana