Analiza prakse
SociCentar
јун 29, 2025
STRUČNO USAVRŠAVANJE IZMEĐU ZAKONA I PRAKSE - PRAVO ZAPOSLENOG ILI ODGOVORNOST POSLODAVCA
STRUČNO USAVRŠAVANJE IZMEĐU ZAKONA I PRAKSE - PRAVO ZAPOSLENOG ILI ODGOVORNOST POSLODAVCA
Obaveze poslodavaca u stručnom usavršavanju – zakonski okvir i izazovi u praksi
Stručno usavršavanje zaposlenih u sistemu socijalne zaštite nije samo profesionalni imperativ, već i zakonski regulisana obaveza. Odgovornost za obezbeđivanje uslova za stručno usavršavanje ne počiva isključivo na pojedincu, ona je jasno podeljena između stručnog radnika i poslodavca. Uprkos tome, u praksi se često javljaju dileme: da li je poslodavac dužan da plati akreditovane obuke? Ko snosi troškove za sticanje i obnavljanje licence? I šta kada zaposleni sam snosi trošak i traži refundaciju?
Stručno usavršavanje stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite nije luksuz već nužnost, ključni preduslov za očuvanje kvaliteta stručnog rada i sigurnosti korisnika. U vremenu sve većih zahteva i kompleksnih izazova sa kojima se stručnjaci suočavaju u praksi, neophodno je da sistem pruži stabilne mehanizme podrške.
Međutim, pitanje ko snosi odgovornost za stručno usavršavanje, posebno u kontekstu finansiranja i organizacije i dalje ostaje predmet brojnih dilema, neretko i kontradiktornih tumačenja. Analiza dostupnog zakonodavnog okvira, kao i uvida iz prakse, ukazuje na postojanje jasne obaveze poslodavaca da omoguće stručno usavršavanje zaposlenih, ali i na jaz između propisa i njihove primene.
Ova analiza ima za cilj da osvetli zakonske osnove koje uređuju ovu oblast, kao i da otvori prostor za diskusiju o izazovima sa kojima se poslodavci i zaposleni suočavaju u svakodnevnoj praksi.
I pored preciznog zakonskog okvira, u praksi se i dalje dešava da zaposleni samostalno finansiraju stručno usavršavanje i to ne iz lične ambicije, već iz obaveze obnavljanje licence bez koje ne mogu da rade.
PRIMER IZ PRAKSE:
“Zaposlena u jednoj javnoj ustanovi socijalne zaštite, pohađala je akreditovani program obuke za obnovu licence. Poslodavac nije predvideo sredstva u godišnjem planu, a refundaciju nije odobrio ni nakon uvida u fiskalni račun. U obrazloženju se navodi da to nije bila prioritetna edukacija ustanove. Ipak, bez te edukacije, ona bi izgubila licencu.”
Ovakav primer pokazuje da su u praksi često zaposleni ti koji preuzimaju rizik. Još jedan izazov ogleda se u neujednačenim tumačenjima propisa, dok jedna ustanova refundira troškove zaposlenima koji samostalno pohađaju obuke, druga to kategorički odbija.
Stručno usavršavanje zaposlenih u sistemu socijalne zaštite nije samo profesionalni imperativ, već i zakonski regulisana obaveza. Odgovornost za obezbeđivanje uslova za stručno usavršavanje ne počiva isključivo na pojedincu, ona je jasno podeljena između stručnog radnika i poslodavca. Uprkos tome, u praksi se često javljaju dileme: da li je poslodavac dužan da plati akreditovane obuke? Ko snosi troškove za sticanje i obnavljanje licence? I šta kada zaposleni sam snosi trošak i traži refundaciju? Stručno usavršavanje stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite nije luksuz već nužnost, ključni preduslov za očuvanje kvaliteta stručnog rada i sigurnosti korisnika. U vremenu sve većih zahteva i kompleksnih izazova sa kojima se stručnjaci suočavaju u praksi, neophodno je da sistem pruži stabilne mehanizme podrške. Međutim, pitanje ko snosi odgovornost za stručno usavršavanje, posebno u kontekstu finansiranja i organizacije, i dalje ostaje predmet brojnih dilema, neretko i kontradiktornih tumačenja. Analiza dostupnog zakonodavnog okvira, kao i uvida iz prakse, ukazuje na postojanje jasne obaveze poslodavaca da omoguće stručno usavršavanje zaposlenih, ali i na jaz između propisa i njihove primene. Ova analiza ima za cilj da osvetli zakonske osnove koje uređuju ovu oblast, kao i da otvori prostor za diskusiju o izazovima sa kojima se poslodavci i zaposleni suočavaju u svakodnevnoj praksi.
I pored preciznog zakonskog okvira, u praksi se i dalje dešava da zaposleni samostalno finansiraju stručno usavršavanje i to ne iz lične ambicije, već iz obaveze obnavljanje licence bez koje ne mogu da rade. PRIMER IZ PRAKSE: “Zaposlena u jednoj javnoj ustanovi socijalne zaštite, pohađala je akreditovani program obuke za obnovu licence. Poslodavac nije predvideo sredstva u godišnjem planu, a refundaciju nije odobrio ni nakon uvida u fiskalni račun. U obrazloženju se navodi da to nije bila prioritetna edukacija ustanove. Ipak, bez te edukacije, ona bi izgubila licencu.” Ovakav primer pokazuje da su u praksi često zaposleni ti koji preuzimaju rizik. Još jedan izazov ogleda se u neujednačenim tumačenjima propisa dok jedna ustanova refundira troškove zaposlenima koji samostalno pohađaju obuke, druga to kategorički odbija.
Nadzorni organi takođe različito tumače obaveze poslodavca, a pojedini nalazi se fokusiraju isključivo na evidenciju obuka, bez uvida u uslove koje je ustanova pružila zaposlenima da iste pohađaju.
U okviru Zakona o radu član 49. jasno propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Dalje se propisuje da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora.
Ova formulacija ne ostavlja prostor za dilemu kada postoji potreba radnog procesa, poslodavac je u obavezi da omogući i finansira stručno usavršavanje.
Zakon o socijalnoj zaštiti u članu 143. definiše stručno usavršavanje kao neprekidno sticanje znanja i veština stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti. Troškove stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradnika snose poslodavac i stručni radnici i stručni saradnici.
Članom 144. dodatno se pojašnjava da stručni radnici imaju pravo i dužnost da se stručno usavršavaju tokom celog profesionalnog rada. Stručno usavršavanje je uslov za napredovanje i za sticanje ili obnavljanje licence. Ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan je da zaposlenom stručnom radniku obezbedi uslove za sticanje i obnavljanje licence, u skladu sa zakonom.
Najvažniji deo za poslodavce nalazi se u članu 145. u kom se navodi da je ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan da stručnom radniku obezbedi stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja.
Nadzorni organi takođe različito tumače obaveze poslodavca, a pojedini nalazi se fokusiraju isključivo na evidenciju obuka, bez uvida u uslove koje je ustanova pružila zaposlenima da iste pohađaju. U okviru Zakona o radu član 49. jasno propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Dalje se propisuje da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora. Ova formulacija ne ostavlja prostor za dilemu kada postoji potreba radnog procesa, poslodavac je u obavezi da omogući i finansira stručno usavršavanje.
Zakon o socijalnoj zaštiti u članu 143. definiše stručno usavršavanje kao neprekidno sticanje znanja i veština stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti. Troškove stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradnika snose poslodavac i stručni radnici i stručni saradnici.
Članom 144. dodatno se pojašnjava da stručni radnici imaju pravo i dužnost da se stručno usavršavaju tokom celog profesionalnog rada. Stručno usavršavanje je uslov za napredovanje i za sticanje ili obnavljanje licence. Ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan je da zaposlenom stručnom radniku obezbedi uslove za sticanje i obnavljanje licence, u skladu sa zakonom. Najvažniji deo za poslodavce nalazi se u članu 145. u kom se navodi da je ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan da stručnom radniku obezbedi stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja.
Nadzorni organi takođe različito tumače obaveze poslodavca, a pojedini nalazi se fokusiraju isključivo na evidenciju obuka, bez uvida u uslove koje je ustanova pružila zaposlenima da iste pohađaju. U okviru Zakona o radu član 49. jasno propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Dalje se propisuje da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora.
Ova formulacija ne ostavlja prostor za dilemu – kada postoji potreba radnog procesa, poslodavac je u obavezi da omogući i finansira stručno usavršavanje. Zakon o socijalnoj zaštiti u članu 143. definiše stručno usavršavanje kao neprekidno sticanje znanja i veština stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti. Troškove stručnog usavršavanja stručnih radnika i stručnih saradnika snose poslodavac i stručni radnici i stručni saradnici.
Članom 144. dodatno se pojašnjava da stručni radnici imaju pravo i dužnost da se stručno usavršavaju tokom celog profesionalnog rada. Stručno usavršavanje je uslov za napredovanje i za sticanje ili obnavljanje licence. Ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan je da zaposlenom stručnom radniku obezbedi uslove za sticanje i obnavljanje licence, u skladu sa zakonom. Najvažniji deo za poslodavce nalazi se u članu 145. u kom se navodi da je ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite dužan da stručnom radniku obezbedi stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja.
Poseban kolektivni ugovor za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji dodatno operacionalizuje ove obaveze. Prema članu 12. poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom stručnom radniku obezbedi uslove za propisima utvrđeno stručno osposobljavanje i usavršavanje, koje podrazumeva sticanje znanja i veština, kroz akreditovane programe obuke za rad na odgovarajućim poslovima u socijalnoj zaštiti i druge oblike stručnog usavršavanja u skladu sa propisima. Troškove osposobljavanja i stručnog usavršavanja za sve zaposlene, za potrebe poslodavca, snosi poslodavac.
Član 15. još preciznije navodi da poslodavac svojom odlukom odobrava stručnim radnicima i drugim zaposlenima koji u skladu sa zakonom imaju obavezu sticanja i obnavljanja licence pohađanje akreditovanog programa obuke odnosno kontinuirane edukacije, radi obnavljanja dozvole za samostalni rad (licence).
Član 16. Konkretizuje da je poslodavac dužan da svim zaposlenima koji imaju obavezu sticanja i obnove licence, obezbedi blagovremeno i pod istim uslovima pravo na kontinuiranu edukaciju.
Članom 17. istog akta definisano je da zaposleni koga poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje radi potreba procesa rada, ima pravo na naknadu troškova.
Na kraju Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti u članu 23. propisuje da troškove povodom sticanja bodova radi dobijanja, odnosno obnavljanja licence snose stručni radnik i poslodavac, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Iz svega navedenog jasno proizilazi da je poslodavac, u skladu sa planom stručnog usavršavanja i kada obuka proizilazi iz potrebe radnog mesta ili licenciranja, dužan da finansijski podrži učešće zaposlenog na akreditovanim programima.
Poseban kolektivni ugovor za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji dodatno operacionalizuje ove obaveze. Prema članu 12. poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom stručnom radniku obezbedi uslove za propisima utvrđeno stručno osposobljavanje i usavršavanje, koje podrazumeva sticanje znanja i veština, kroz akreditovane programe obuke za rad na odgovarajućim poslovima u socijalnoj zaštiti i druge oblike stručnog usavršavanja u skladu sa propisima. Troškove osposobljavanja i stručnog usavršavanja za sve zaposlene, za potrebe poslodavca, snosi poslodavac.
Član 15. još preciznije navodi da poslodavac svojom odlukom odobrava stručnim radnicima i drugim zaposlenima koji u skladu sa zakonom imaju obavezu sticanja i obnavljanja licence pohađanje akreditovanog programa obuke odnosno kontinuirane edukacije, radi obnavljanja dozvole za samostalni rad (licence). Član 16. Konkretizuje da je poslodavac dužan da svim zaposlenima koji imaju obavezu sticanja i obnove licence, obezbedi blagovremeno i pod istim uslovima pravo na kontinuiranu edukaciju. Članom 17. istog akta definisano je da zaposleni koga poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje radi potreba procesa rada, ima pravo na naknadu troškova. Na kraju Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti u članu 23. propisuje da troškove povodom sticanja bodova radi dobijanja, odnosno obnavljanja licence snose stručni radnik i poslodavac, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Iz svega navedenog jasno proizilazi da je poslodavac, u skladu sa planom stručnog usavršavanja i kada obuka proizilazi iz potrebe radnog mesta ili licenciranja, dužan da finansijski podrži učešće zaposlenog na akreditovanim programima.
Izazovi u praksi i mogući pravci unapređenja prakse
Uprkos jasnom zakonskom okviru, praksa često pokazuje disbalans između zakonskih obaveza i stvarnog ponašanja pojedinih ustanova. Česti su slučajevi kada se zaposleni upućuju na obuke, ali sami plaćaju kotizacije.
U drugim situacijama, poslodavci ne usvajaju planove stručnog usavršavanja, čime obesmišljavaju obaveze koje proizilaze iz člana 145. Zakona o socijalnoj zaštiti. Takođe, neretko se desi da zaposleni unapred plate obuku iz ličnih sredstava, uz fiskalni račun, i potom pokušaju da ostvare refundaciju ali računovodstvo to odbija zbog nedostatka prethodne odluke poslodavca, iako je to u suprotnosti sa Kolektivnim ugovorom.
Prema tome, analizom prakse u sistemu socijalne zaštite, iskristalizovali su se mogući pravci i preporuke unapređenja prakse:
- Usvajanje godišnjih planova stručnog usavršavanja – Svaka ustanova bi trebalo da u skladu sa članom 14. Kolektivnog ugovora donosi godišnji plan edukacija, uz uključivanje predloga rukovodilaca i zaposlenih.
- Standardizacija procedure upućivanja na obuke – Interni akti ustanove treba da jasno definišu uslove, kriterijume i procedure za finansiranje i upućivanje na akreditovane programe.
- Obavezna odluka o refundaciji troškova – U slučaju da zaposleni samostalno plati obuku, a ista je usklađena sa planom stručnog usavršavanja i vezana za licencu treba omogućiti refundaciju uz validan račun.
- Izmena pravilnika o radu – kako bi se eksplicitno navela procedura za prijavu, odobravanje i refundaciju troškova obuka.
- Povećanje svesti o pravima i obavezama – Ustanove i poslodavci, ali i sami stručni radnici, treba da budu informisani o svojim pravima i zakonskim osnovama za stručno usavršavanje.
Uprkos jasnom zakonskom okviru, praksa često pokazuje disbalans između zakonskih obaveza i stvarnog ponašanja pojedinih ustanova. Česti su slučajevi kada se zaposleni upućuju na obuke, ali sami plaćaju kotizacije. U drugim situacijama, poslodavci ne usvajaju planove stručnog usavršavanja, čime obesmišljavaju obaveze koje proizilaze iz člana 145. Zakona o socijalnoj zaštiti. Takođe, neretko se desi da zaposleni unapred plate obuku iz ličnih sredstava, uz fiskalni račun, i potom pokušaju da ostvare refundaciju ali računovodstvo to odbija zbog nedostatka prethodne odluke poslodavca, iako je to u suprotnosti sa Kolektivnim ugovorom. Prema tome, analizom prakse u sistemu socijalne zaštite, iskristalizovali su se mogući pravci i preporuke unapređenja prakse.
- Usvajanje godišnjih planova stručnog usavršavanja – Svaka ustanova bi trebalo da u skladu sa članom 14. Kolektivnog ugovora donosi godišnji plan edukacija, uz uključivanje predloga rukovodilaca i zaposlenih.
- Standardizacija procedure upućivanja na obuke – Interni akti ustanove treba da jasno definišu uslove, kriterijume i procedure za finansiranje i upućivanje na akreditovane programe.
- Obavezna odluka o refundaciji troškova – U slučaju da zaposleni samostalno plati obuku, a ista je usklađena sa planom stručnog usavršavanja i vezana za licencu treba omogućiti refundaciju uz validan račun.
- Izmena pravilnika o radu – kako bi se eksplicitno navela procedura za prijavu, odobravanje i refundaciju troškova obuka.
- Povećanje svesti o pravima i obavezama – Ustanove i poslodavci, ali i sami stručni radnici, treba da budu informisani o svojim pravima i zakonskim osnovama za stručno usavršavanje.
Stručno usavršavanje kao strateška investicija u kvalitet socijalne zaštite
Pravo na stručno usavršavanje, a naročito ono koje je vezano za licenciranje i unapređenje kompetencija, mora biti dostupno svim zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, ne samo deklarativno, već i u praksi. Zakonski osnov je jasan, a to je da poslodavac ima obavezu da omogući, organizuje i finansira stručno usavršavanje zaposlenih.
Otklanjanje nejasnoća, uspostavljanje planiranja i ujednačavanje postupanja po pitanju refundacije troškova, ključni su koraci ka profesionalnijem i pravednijem sistemu. Profesionalni razvoj stručnih radnika nije trošak, on je investicija u kvalitet usluga i sigurnost korisnika.
U vremenu kada je održavanje licence uslov za rad, a odgovornost prema korisnicima sve kompleksnija, važno je da sistem prepozna edukaciju kao osnovno pravo i obavezu ne kao privilegiju.
Stručni radnici, posvećeni svojoj profesiji, često i sami ulažu u svoje znanje. Međutim, održiv sistem stručnog usavršavanja mora se oslanjati na podršku institucija koje ih zapošljavaju. Ako želimo da zadržimo poverenje u sistem, onda mora postojati i poverenje u to da će poslodavac stajati uz one koji svakodnevno nose njegovu odgovornost jer sistem koji ulaže u znanje zaposlenih, ulaže u sopstveni kvalitet.
A kvalitet usluga socijalne zaštite direktno zavisi od znanja, osnaženosti i motivacije onih koji ih svakodnevno pružaju. Podrška stručnom usavršavanju nije samo ispunjavanje zakona, to je temelj profesionalnog integriteta i kvaliteta u socijalnoj zaštiti.
U cilju olakšavanja postupka za refundaciju troškova koje su zaposleni sami snosili za akreditovane programe obuke, pripremili smo obrazac zahteva koji možete preuzeti i koristiti u skladu sa zakonskim osnovom i internim procedurama vaše ustanove.
Pravo na stručno usavršavanje, a naročito ono koje je vezano za licenciranje i unapređenje kompetencija, mora biti dostupno svim zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, ne samo deklarativno, već i u praksi. Zakonski osnov je jasan, a to je da poslodavac ima obavezu da omogući, organizuje i finansira stručno usavršavanje zaposlenih. Otklanjanje nejasnoća, uspostavljanje planiranja i ujednačavanje postupanja po pitanju refundacije troškova, ključni su koraci ka profesionalnijem i pravednijem sistemu. Profesionalni razvoj stručnih radnika nije trošak, on je investicija u kvalitet usluga i sigurnost korisnika. U vremenu kada je održavanje licence uslov za rad, a odgovornost prema korisnicima sve kompleksnija, važno je da sistem prepozna edukaciju kao osnovno pravo i obavezu, a ne kao privilegiju.
Stručni radnici, posvećeni svojoj profesiji, često i sami ulažu u svoje znanje. Međutim, održiv sistem stručnog usavršavanja mora se oslanjati na podršku institucija koje ih zapošljavaju. Ako želimo da zadržimo poverenje u sistem, onda mora postojati i poverenje u to da će poslodavac stajati uz one koji svakodnevno nose njegovu odgovornost jer sistem koji ulaže u znanje zaposlenih, ulaže u sopstveni kvalitet. A kvalitet usluga socijalne zaštite direktno zavisi od znanja, osnaženosti i motivacije onih koji ih svakodnevno pružaju. Podrška stručnom usavršavanju nije samo ispunjavanje zakona, to je temelj profesionalnog integriteta i kvaliteta u socijalnoj zaštiti.
U cilju olakšavanja postupka za refundaciju troškova koje su zaposleni sami snosili za akreditovane programe obuke, pripremili smo obrazac zahteva koji možete preuzeti i koristiti u skladu sa zakonskim osnovom i internim procedurama vaše ustanove.
Autor
Nemanja Ilin
Stručni konsultant
Autor
Nemanja Ilin
Stručni konsultant
Autor
Nemanja Ilin
Stručni konsultant
Zakon o radu
Zakon o socijalnoj zaštiti
Poseban kolektivni ugovor za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji
Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti
Zahtev za refundaciju troškova stručnog usavršavanja
Pročitajte više
Analiza prakse
Administracija u fokusu, korisnik u drugom planu – Gde je mesto stručnog rada u savremenom sistemu socijalne zaštite
Pročitaj više
SociCentar
јун 13, 2025
Analiza prakse
Ko brine o stručnim radnicima – Prenos traume kod stručnih radnika u socijalnoj zaštiti
Pročitaj više
SociCentar
мај 30, 2025
Akreditovane obuke
Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama
Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti
Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.
Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama
Akreditovan program obuke „Zlostavljanje i rizici nasilja nad starijim osobama,“ kreiran je sa ciljem da se stručni radnici upoznaju sa problemom zlostavljanja starijih osoba u društvu, podacima i istraživanjima, upoznavanje sa fenomenom zlostavljanja, sa obeležjima starosti, sa teorijama zlostavljanja starijih osoba, prepoznavanje oblika zlostavljanja, pokazatelja i formi zlostavljanja starijih osoba. Akreditovan program obuke ima za cilj unapređenje znanja i veština stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti
Akreditovan program „Diskriminacija osoba starije životne dobi i antidiskriminatorno postupanje u socijalnoj zaštiti“ bavi se pitanjem pojave ejdžizma u društvu, ljudskim pravima i pravom na nediskriminaciju, sa teorijama starenja, teorijama diskriminacije, teorija koje se bave predrasudama, stereotipima, pitanjem ličnog svojstva kao osnove diskriminacije, oblicima diskriminacije, teškim oblicima diskriminacije, posebnim slučajevima diskriminacije. Po završetku obuke, stručni radnici stiču veštine korišćenja instrumenata koji imaju za cilj prepoznavanje i utvrđivanje diskriminacije osoba starije životne dobi.
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje „SociCentar“ je profesionalna organizacija koja se bavi razvojem i usavršavanjem stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite
Korisni linkovi
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Покрајински завод за социјалну заштиту
Републички завод за социјалну заштиту
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад Србије
Удружење приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих
OBAVEŠTENJA
Prijavite se za najnovije novosti i praćenje najava realizacija akreditovanih programa obuka
Copyright © 2024 | Centar za edukaciju i profesionalno usavršavanje SociCentar | Sva prava zadržana